Nauči njemački abeceda

Njemačka abeceda sastoji se od 26 osnovnih slova, tri preglasa Ä, Ö, Ü te oštrog S (ß). Osnovna slova su sređena po samoglasnicima (vokalima) (A, E, I, O, U) i suglasnicima (konzonantima) (B, C, D, F…) U njemačkom se sve imenice, Imena i nazivi zemalja pišu velikim početnim slovom, isto kao i sve riječi na početku rečenice i nakon točke. Glagoli, zamjenice i pridjevi pišu se u pravilo malo.

  • Aa-Affe=majmun
  • Bb-Ball=lopta
  • Cc-Computer=računalo, kompjutor
  • DdDach=krov
  • EeElefant=slon
  • FfFahrrad=bicikl
  • GgGehirn=mozak
  • HhHafen=luka
  • IiIgel=jež
  • JjJacke=jakna
  • KkKleid=haljina
  • LlLeiter=voditelj (m. rod), ljestve (ž. rod)
  • MmMaus=miš
  • NnNase=nos
  • OoOrgel=orgulje
  • PpPapier=papir
  • QqQuark=svježi sir, kvark (fiz.)
  • RrRadio=radio
  • SsSauna=sauna
  • TtTiger=tigar
  • UuUhr=ura, sat
  • VvVater=otac
  • WwWasser=voda
  • XxXylofon=ksilofon
  • YyYacht=jahta
  • ZzZahn=zub

preglasi i ß

  • ÄäÄpfel=jabuke
  • ÖöÖl=ulje
  • ÜüÜberfall=prepad
  • ẞßStraße=ulica, cesta

naputak: Ako na tastaturi nemate ä, ö, ü i ß, u tom se slučaju uvijek može primijeniti i ae, oe, ue i ss.

slovkana abeceda

Kod abecednog slovkanja svako se slovo dovodi u vezu s jednom rječju. Time se olakšava komunikacija, na primjer putem telefona, budući da se neka slova često slično čuju i ne razumije se uvijek sve kako treba. Prezime “Maier” bi se prema abecednom slovkanju izgovaralo ovako:

  • M wie Martha, A wie Anton, I wie Ida, E wie Emil, R wie Richard. (= M kao Martha, A kao Anton, I kao Ida, E kao Emil, R kao Richard.)

Abecedno slovkanje službeno utvrđuje koje riječi pripadaju kojemu slovu. Postoje razlike u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj.

Slova Njemačka
(DIN 5009)
Austrija
(ÖNORM A 1081)
Švicarska
A Anton Anton Anna
Ä Ärger Ärger Äsch (Aesch)
B Berta Berta Berta
C Cäsar Cäsar Cäsar Charly
Ch Charlotte
D Dora Dora Daniel
E Emil Emil Emil
F Friedrich Friedrich Friedrich
G Gustav Gustav Gustav
H Heinrich Heinrich Heinrich
I Ida Ida Ida
J Julius Julius Jakob
K Kaufmann Konrad Kaiser
L Ludwig Ludwig Leopold
M Martha Martha Marie
N Nordpol Nordpol Niklaus
O Otto Otto Otto
Ö Ökonom Österreich Örlikon (Oerlikon)
P Paula Paula Peter
Q Quelle Quelle Quasi
R Richard Richard Rosa
S Samuel Siegfried Sophie
Sch Schule Schule
Eszett scharfes S
T Theodor Theodor Theodor
U Ulrich Ulrich Ulrich
Ü Übermut Übel Übermut
V Viktor Viktor Viktor
W Wilhelm Wilhelm Wilhelm
X Xanthippe Xaver Xaver
Y Ypsilon Ypsilon Yverdon
Z Zacharias Zürich Zürich

Kao otklon od službenog slovkanja, u Njemačkoj se učestalo koristi za slovo S ime Siegfried, a za slovo Z pojam Zeppelin. U Austriji se također učestalo koristi Christine za Ch, Johann za J, Norbert za N i Zeppelin za Z .

dvoglasi

U njemačkom se često koriste dvoglasi. Dvoglasi su dva vokala u slijedu, kao na primjer “ei”, “ie”, “ai”, “eu”, äu” i “au”. Prema njima se odnosimo kao prema jednom glasu.

  • ei: Eis (= led, sladoled) Eisenbahn (= željeznica) Eimer (= vjedro)
  • ai: Mai (= svibanj) Hai (= morski pas) Kaiser (= car)
  • ie: Liebe (= ljubav) Dieb (= lopov) Miete (= stanarina, najamnina) (tu se “e” ne izgovara, već “i” postaje jedno dugo “i”.)
  • eu: Eule (= sova) Euter (= vime) Europa (= Europa)
  • äu: Häuser (= kuće) Läuse (= uši (nametnici)) Mäuse (= miševi)
  • au: Haus (= kuća) Laus (= uš) Maus (= miš)

Dvoglasi äu i eu pri izgovoru zvuče jednako. Da bi se ustanovilo kako se ispravno pišu, pogleda se osnova riječi. Množina od riječi “Haus” (kuća) je dakle “Häuser” (kuće), a nikada “Heuser”, premda jednako zvuče. Ostali primjeri:

  • Maus (= miš) – Mäuse (= miševi)
  • Laus (= uš) – Läuse (= uši)
  • Baum (= stablo) – Bäume (= stabla)

I dvoglasi ei i ai zvuče jednako i jednako se izgovaraju (“aj”). Ali ovdje nema pravila za ispravno pisanje i mali broj riječi s ai (izgovarano kao i aj) se mora jednostavno naučiti.

Detail (= pojedinost, detalj) Saite (= struna, žica) Hain (= lug, gaj) Mais (= kukuruz) Laie (= nestručnjak, laik) Waise (= siroče) Kai (= pristanište, kej) Laib (= hljebac, hljeb) Taille (= struk) Laich (= mrijest) Mailand (= Milano (grad)) Mainz (= Mainz (čit.: Majnc)) Main (= Main (čit Majn))

Pripazite: Kod dvoglasa ai i eu ima mnogo lažnih “prijatelja”, koji jednako zvuče, ali se drukčije pišu (i imaju drugo značenje):

  • Saite (bei der Gitarre) (= struna, žica (na gitari)) – Seite (im Buch) (= stranica (u knjizi))
  • Waise (Kind ohne Eltern) (= siroče (dijete bez roditelja)) – weise (klug sein) (= mudar (biti pametan))
  • Laib (ein Laib Brot, Käse) (= hljeb (hljeb kruha, sira)) – der Leib (Körper) (= tijelo (tijela))
  • Laiche (Fischeier) (= mrijest (ribarstvo)) – Leiche (toter Körper) (= leš (mrtvo tijelo))
  • Main (Fluss in Deutschland) (= Main (rijeka u Njemačkoj)) – mein (mir gehörend) (= moj (meni pripadajuć))

slovo “h” i glasovi “ch” (h) i “sch” (š)

Osim dvoglasa, postoje i kombinacije slova “sch” i “ch” te bezglasni “h” koji se piše, ali ne izgovara.

h može biti izgovaran na dva načina:

  • Na početku riječi kao tvrdi [h]:
    Hund (= pas) Haare (= kosa) Haus (= kuća)
  • Kao nijemi h, najviše ispred konzonanata l, m, n. r, kao i prije/iza vokala. Tada se vokal ispred h izgovara dug.
    fehlen (= nedostajati (čit. fe:len)) nehmen (= uzeti (čit ne:men)) Zahn (= zub (čit. ca:n)) Lehrer (= učitelj (čit. le:rer)) sehen (= vidjeti) gehen (= ići) Rehe (= srne (čit. re:e))

Pazite: Riječi koje počinju s q, sch, sp ili t nikad nema nijemi h:

Qual (= muka) Schal (= šal) spät (= kasan/kasna/kasno) Tal (= dolina)

Ispravan izgovor glasova -ch i -sch je važan, kako to pokazuje primjer Kirche (= crkva) Kirsche (= trešnja) . Obje riječi izgledaju slično, ali imaju različito značenje i mogu se lako pobrkati ako se točno ne izgovaraju.

ch se izgovara na dva različita načina:

  • Nakon stražnjih samoglasnika (a, o, u, au) kao grleni glas [x]:
    Ach (= Ah) Buch (= knjiga) Loch (= rupa) Fach (= struka) Dach (= krov) doch (= ipak)
  • Poslije svih drugih samoglasnika, poslije l, n, r, i nastavka -chen kao meki -ch [ç].
    ich (= ja) Milch (= mlijeko) Kirche (= crkva) manchmal (= ponekad) Mädchen (= djevojka)
  • Ispred a, o, u, l, r, s kao [k]:
    Chaos (= kaos) Chor (= kor) sechs (= šest) wachsen (= rasti) Fuchs (= lisica)

sch se izgovara:

  • Kombinacija “sch” se izgovara uvijek kao jedan glas [⁠ʃ⁠]​ , hrv. “š”
    Fisch (= riba (čit: fiš)) Kirsche (= trešnja) Mensch (= čovjek) falsch (= kriv)
  • Kombinacije slova “St” i “Sp” također se izgovaraju kao [⁠ʃ⁠] , hrv. “š”.
    Strafe (= kazna (čit.: štrafe)) Stimme (= glas) steil (= strm/strma/strmo) spät (= kasan/kasna/kasno) Spaß (= šala) Sport (= sport)

Pazite: Kod riječi bisschen (= malo (čit,; bishen)) se ne ne izgovara “sch”, već “ch”.

udvostručavanje vokala i konzonanata

Kod nekih riječi isti se vokal piše dvostruko i time je dug pri izgovoru:

Saal (= dvorana, sala) Meer (= more) leer (= prazan) Fee (= vila (biće iz bajke))

Suprotno udvostručenju vokala, udvostručeni konzonanti navode na to, da je izgovor prethodećeg vokala kratak,

Mann (= Muškarac) dann (= tada) komm (= dođi) Bann (= izopćenje, anatema, čar(olija))

slova “s, ß” i “ss”

Slovo s može biti izgovaran na različite načine. Osim normalnog s, dolazi s i kao dvostruki suglasnik ss, a osim toga postoji i slovo ß.

Meko izgovaran, zvučan s, u pravilu se uvijek piše s jednostavnim -s-:

singen (= pjevati)Segel (= jedro)Rasen (= travnjak)lesen (= čitati)

Tvrdi bezglasni s može biti pisan ili s -ss- ili s -ß-. Ovdje vrijedi:

  • Iza pojedinačnih kratkih vokala načelno stoji -ss-:
    Fass (= bačva)Pass (= putovnica, (gorski) prijevoj)Tasse (= šalica)fressen (= žderati, izjedati)Kuss (= poljubac)Fluss (= rijeka)
  • Osim toga, ss se uvijek upotrebljava u modulu miss-:
    Missverständnis (= nesporazum)missachten (= ne cijeniti, podcjenjivati)
  • -ß- se piše nakon nekog dugog vokala / dugog preglasa ili nakon dvoglasa:
    Maß (= mjera, mjerilo)Soße (= umak)außen (= izvan, vani)Straße (= ulica, cesta)süß (= sladak)fließen (= teći, protjecati)heiß (= vruć)

Pazite: U Švicarskoj se ß ne upotrebljava, ondje na tome mjestu stoji uvijek ss.

Komentari

komentari